la spuma passeggera

"Il mondo e' un vasto mare," esclamo' "e noi la sua spuma passeggera; e' un cielo mutevole e noi le sue piu' piccole e veloci nuvole; tutto cambia, tutto passa- niente e' stabile, niente resta lo stesso per un momento. "
Mary Shelley "Valperga"

Kao u polu snu. Kao u spumi, ispod kisobrana dva sata cekajuci IR. Koliko to ima smisla. Kada se sve sabere koliko sam cekala u zivotu? Opet cekam... Ljudi koji su smislili novi IZGLED klupa, vazna, neki "dzepni" skuter i autobus ili samo mashinu za pecatiranje... Cemu? Hoce li to mozda smanjiti cekanje. Ovog puta sam docekala nesto bozansko. I kao da se prvi put isplatilo cekanje. Kao da se sve cekanje u mom zivotu svelo na samo tih nekoliko minuta u kojima sam cekala nju. I dala mi je sve sto je bilo potrebno za uzvrat. Stajala je visoka, odvazna i sigurna?! Mozda i nije bila toliko sigurna u sebe, ali je bila sigurna da zeli. Zavrsiti. Ispunila mi je srce. Nama. Ci siamo emozionati. I voljeli smo sto smo tamo, sto je ona tu.
Zaista, nekada kada docekas zaboravish i da sicekao od vaznosti onoga sto je doslo.
Spopao me strah da ce otici, odmah. Mislila sam da ima karte u dzepu. Da ce ih timbrirati na novoj super duper bolidnoj mashini njenog kolege krelca na kvadrat. Ne. Ostala je. Za koliko jos? Nemoj da me plasis. Ostavi mi porukicu na frizideru kada jednom odesh.
Ja sada idem, opet, da razgledam monolocale. Imam date.
Love u.
Bash si zvezda!